0
Иако су у босанском језику званична два писма ― латиница и ћирилица, није тешко доћи до закључка како је ћирилица запостављена под различитим изговорима, а који ниједан није оправдан. Наиме, чињеница јесте да је латиница писмо које је саставни дио модерног живота и заступљенија је у свијету, такођер и од доласка Аустро-Угарске на простор Босне и Херцеговине када Бошњаци своје књижевно стваралаштво започињу на латиници и босанском језику, након праксе писања на оријенталним језицима и аребици, док се босанчица његовала у народу.
Бошњаци данас у великој мјери сматрају ћирилицу српским писмом и под утјецајем националистичких струја и стравичне агресије на Босну и Херцеговину заступљено је мишљење све што је српско ― није наше и треба на неки начин разумијети отпор према ономе што би могло имати везе са агресором, али у вези с тим митом о ћирилици као српском писму, као и другом миту о вјери прађедовој, да се рећи нешто и на тај начин Бошњацима пробудити свијест о ћирилици.
Мит о ћирилици као српском писму
Према казивању Житија Ћириловог (862. година), Ћирилио и Методије, православни мисионари бизантског владара Михајла ИИИ, послани су на јужнославенски простор (источни дио данашње Чешке) на позив моравског кнеза Растислава у циљу описмењавања Славена. Наши су се људи одрекли паганства и придржавају се хришћанског закона, али ми немамо таквог учитеља који би нам на нашем језику праву хришћанску веру објаснио да би и друге земље видећи то наследиле. Зато нам пошаљи господару, таквог епископа и учитеља. (С. Николић, Старославенски језик)
Ћирило и Методије су били православци, не Срби-православци, већ Грци-православци. Првобитно је писмо глагољица које је направио Ћирило и које је било комплексније, да би након смрти Ћирила и Методија, глагољица била замијењена старославенском ћирилицом, писмом Ћирилових и Методијевих ученика Климента и Наома, који су име писму дали по свом учитељу и који су долазили највјероватније из југозападног дијела Македоније.
Мит о вјери прађедовој
Бошњацима никада није опроштен гријех напуштања вјере прађедове, односно католичанства или православља, питање је са које стране долазе осуде о примању ислама с доласком Османског царства, иако је постојала Црква босанска која није била ни католичка нити православна.
Славени су народ који је имао своју митологију и богове и многобројни Славени су насилно покрштени на православље. Да ли је вјера прађедова славенско паганство или насилно прихваћено православље? Ако је вјера прађедова православље, зашто у српском православљу и данас постоје обичаји који су славенски, рецимо Видовдан, који је у својој књизи Видовдан и часни крст објаснио Миодраг Поповић, а да је у питању Средњи вијек, био би спаљен на ломачи због те књиге.
Босанчица као варијанта старославенске ћирилице
Старославенска ћирилица је већ у десетом стољећу почела да доживљава своје редакције и да се појављују различитости у мањим јужнославенским заједницама, а тим је путем дошла босанска редакција старославенског језика, односно старобосански језик. Гледајући слова босанчице и највећем лаику је јасно да личи на ћирилицу, а народ ју је прилагодио и постала је босанско писмо којим је између осталог написана и Повеља Кулина бана 1189. године.
Закључак
Ћирилица припада Бошњацима једнако као и Бугарима, Русима, Србима и др.
Босански језик има два писма ― ћирилицу и латиницу и то је богатство босанског језика.
Bookmarks