Srbija
0
Another one of my poems
Eol
Eol me zaželeo pitati,
kroz planine i doline
povešću te ako si rad,
iskusićes (samnom) za nebom glad.
Da osetiš taj život vetra u letu,
nedokučiv,
nestvaran običnome svetu.
Iznad vodenih svodova,
iznad luka i brodova,
podamnom proleće sila života,
Ikarovim očima vidjena krasota.
Sagledah mnoge planinske litice,
zasenjeno s’uzdahom beše moje lice,
i čuh zvezde padalice,
kroz noćne izmaglice.
Proleteli smo,
kraj stotine ljudskih lica,
s’oblacima u letu’
slušali razgovor ptica,
i u nizini žamore šuma,
videh lepote tvorčeva nauma.
Zatim se vinusmo beskraju,
nepisanim zakonima,
Od davnina što traju,
zavoleh život u vetrovom zagrljaju,
u njegovom nebeskom zavičaju.
Eol mi postade pobratim,
podelivši samnom svoju putanju,
uzneo sam se visoko sa njim,
zaželeh zanavek biti,
vetar u lutanju.
Eol mi nije saopštio,
zašto se samnom oprostio,
otide i ostavi me pred budjenje,
probudivši se uz žalno čudjenje.
Reply With Quote
Originally Posted by Sorab12
Ελλάδα
Северна Македонија
Bookmarks