Monuments - Споменици

[Castor]

ENG: A detail on the sarcophagus of the Serbian Emperor Dušan, located in St. Mark's Church (Crkva Svetog Marka) in Belgrade | Dr. Radoslav Grujić, historian, theologian and archaeologist, excavated the remains of the Monastery of the Holy Archangels in 1927, found the remains of the Emperor Dušan, brought them to Belgrade and preserved them. After Grujić's archaeological work, Dušan's endowment was forgotten until 1961, when Slobodan Nenadović continued the research and made a study in which he reconstructed the appearance of the Holy Archangels to the smallest details. One time, Grujić quoted with sadness a set of chronicles and genealogies from the first half of the 15th century, where Dušan's endowment was named the "Great Church". "Karlovac genealogy" preserved a note of an eyewitness who was so delighted with the church that he called it "glorious" and said that "there is nothing equal to it under the sun". He says that the Church of the Holy Archangels is ahead of the Visoki Dečani monastery by its beauty and artistic creation and that it has better marble covering the walls. In particular, he highlights the mosaic floor, claiming that there is no equal anywhere in the world. After the Turkish destruction in the 16th century ordered by Sinan Pasha, the same one who burned the relics of Saint Sava in Belgrade, there was almost nothing left from the buildings of the Holy Archangels. Sinan Pasha used the church material to build a mosque in Prizren. However, by fate, the same place where the relics of Saint Sava were burned now guards the earthly remains of the first Serbian emperor.

-------------------------------------------------＞

СРБ: Део рељефа са саркофага Цара Душана који се налази у цркви Светог Марка у Београду | Др Радослав Грујић, историчар, теолог и археолог, 1927. је откопао остатке манастира Свети Арханђели, пронашао цареве мошти, донео их у Београд и сачувао. Душанова задужбина после Грујића је била заборављена све до 1961, када др Слободан Ненадовић наставља истраживање и прави студију у којој детаљно реконструише изглед Светих арханђела. Грујић је својевремено са сетом цитирао летописе и родослове из прве половине 15. века, који Душанову задужбину називају „Великом црквом“. У карловачком родослову очувана је забелешка очевица који се толико одушевио њоме да је назива „преславном“ и држи „да јој нема ништа равног под Сунцем“. Ту пише да црква Светих арханђела својом лепотом и уметничком израдом превазилази цркву дечанску и има бољи мермер у оплати зидова. Нарочито се истиче мозаички патос, каквог нема нигде у свету. Од грађевина Светих арханђела није остало готово ништа после турског разарања у 16. веку које је наредио Синан-паша, исти онај који је спалио мошти Светог Саве на београдском Малом Врачару. Игром судбине, данас на истом месту, у Цркви Светог Марка почивају земни остаци првог српског цара.

[Castor]

ENG: The only preserved Serbian medieval sundial is the one on the Church of the Virgin Mary in the Studenica monastery, Serbia. It is carved on the left pilaster next to the doorway of the south church vestibule, at about 4 m above ground. The semi-circle-shaped hour plate, 21 cm in radius, is divided into 12 equal hour sectors, with the last quadrant of the sundial missing. The shape of the letters-numerals of the Studenica sundial suggests its being as old as the church itself, and this was built between 1183 and 1196. According to oral tradition, the sundial was carved into the Studenica church walls by Saint Sava himself.

-------------------------------------------------＞

СРБ: Једини сачувани српски средњовековни сунчани часовник је онај уклесан у зид Богородичине цркве у манастиру Студеница. Сунчани часовник је уклесан 4 m изнад земље, у углачаном блоку сиво-белог мермера који је узидан уз јужни портал. Часовна скала је полукруг радијуса 21 cm, подељен на 12 приближно једнаких часовних сектора, од којих последња три недостају. Облик слова на студеничком сунчаном сату наводи на закључак да је часовник стар колико и сама црква, тј. да је исклесан између 1183. и 1196. године. По неким предањима, часовник је у зид Студенице уклесао Свети Сава лично.

[Castor]

ENG: Serbian soldiers guarding the memory of the fallen Serbian heroes in First World War (Monument – Defenders of Belgrade 1914 – 1918).

The monument-ossuary was built in 1931, on the initiative of the Association of Warriors and the then Government of Belgrade. Its author is the famous Russian architect Roman Vershofskoy and sculptures are the work of sculptor Živojin Lazić. Monument shows a Serbian soldier - victorious at the top of the pedestal, and on the ground lays the black eagle as a symbol of the defeated Austro-Hungarian Empire. It is particularly significant that the monument shows respect even to the defeated side, while the white eagle on the monument represents a symbol of peace, freedom and justice. At the top of the rock, the Serbian soldier stands proudly with a rifle in his hand, ready to defend his fatherland, symbolized by the flag in the soldiers hand.

-------------------------------------------------＞

СРБ: Српски војници чувају сећање на погинуле српске јунаке у Првом светском рату (Споменик Браниоцима Београда 1914 – 1918).

Спомен-костурница је подигнута 1931. године, на иницијативу Удружења ратника и тадашње Управе града Београда. Њен аутор је чувени руски архитекта Роман Версхофској, а скулптуре су дело вајара Живојина Лазића. Споменик приказује српског војника - победника на врху постамента, а доле је црни орао као симбол побеђене Аустроугарске. Нарочито је значајно да споменик достојанствено приказује чак и побеђену страну, а бели орао на споменику је симбол мира, слободе и правде. На врху стене је војник, победник, спреман да пушком у руци брани своју отаџбину, коју симболише високо подигнута застава.

[Castor]

ENG: Monument to Serbia's king Milutin in Gračanica, southern province of Kosovo and Metohija. | Stefan Uroš II Milutin (1253 – 1321), was one of the most powerful Serbian rulers of the Nemanjić dynasty. During his nearly four-decade rule, the Kingdom of Serbia began its major expansion to the south at the expense of Byzantium. He was the first King of Serbia who has become a serious political force in the region, who concluded offensive alliances, but also became the target of strong alliances of the surrounding states. Along with this, with his five marriages he managed to ensure his reign over the territories he successfully conquered after the wars with the Byzantine Empire, the Bulgarians and Tatars. He died on 29th of October, 1321, in his castle in Nerodimlje, a week after his monastery Gračanica has been completed. His sudden illness and blurry hereditary relations have created a real uproar in the state, so that the robbers attacked even his funeral at the moment when his richly decorated body was being transferred from Nerodimlje to his endowment Banjska monastery. Two and a half years after his death, he was canonized by the church as a holy king. Before the Battle of Kosovo in 1389, his body was transferred from Banjska to Trepča, but after the Ottoman invasion in 1460, his body was transferred to Sofia (Bulgaria), to the Church of the Holy Week, which is by his relics also called Church of the Holy King and which has a large cult in the Bulgarian people. At the beginning of the XXI century, Serbia and Bulgaria began the talks about transfer of his relics back to the renovated monastery Banjska.

-------------------------------------------------＞

СРБ: Споменик краљу Милутину у Грачаници, Косово и Метохија. | Стефан Урош II Милутин (1253 – 1321), био је један од најмоћнијих српских владара из династије Немањић. Током његове скоро четрдесетогодишње владавине, краљевина Србија је отпочела своје значајно ширење ка југу на рачун Византије. Он је први краљ Србије који постаје озбиљан политички фактор у региону, који склапа офанзивне савезе, али и бива мета јаких савеза околних држава. Упоредо са тим, женидбама је успео да обезбеди освајања из успешних ратова са Византијом, Бугарима и Татарима. Издахнуо је 29. 10. 1321. године у свом дворцу у Неродимљу, недељу дана након завршетка Грачанице. Његова изненадна болест и несређени наследнички односи створили су прави метеж у држави, тако да су пљачкашке чете напале чак и спровод који је преносио његово богато украшено тело из Неродимља у његову задужбину манастир Бањску. Две и по године после његове смрти, црква га је канонизовала као светог краља. Његово тело је пред Косовски бој 1389. године пребачено из Бањске у Трепчу, да би пред отоманском најездом 1460. године било пренето у Софију, у цркву Свете Недеље која се по његовим моштима још назива и црква светог Краља и која има велики култ у бугарском народу. Почетком XXI века, вођени су разговори о томе да се део његових моштију пребаци у обновљени манастир Бањску.

[Castor]

ENG: A four years ago, a 7.5 m high and 7.5 tons heavy monument to Prince Lazar of Serbia was placed in the city center of the northern part of Kosovska Mitrovica (Kosovo and Metohija, Serbia). The monument, placed on a three meters high concrete pedestal, presents Prince Lazar with a sword in his right hand, while with his left hand he points towards Gazimestan, the site of the medieval Battle of Kosovo (1389).

-------------------------------------------------＞

СРБ: Величанствени споменик кнезу Лазару, висок 7.5 метара и тежак 7.5 тона, постављен је пре четири година у центру северног дела Косовске Митровице. Споменик се налази на бетонском постољу које је високо преко три метра и представља кнеза Лазара са мачем у једној руци, док другом руком показује према Газиместану, месту где се 1389. године одиграла чувена Косовска битка.

[Castor]

ENG: Monument to Serbian heroes on Gazimestan, in Kosovo Polje, where the Medieval Serbia fought the Ottoman Empire in the famous Battle of Kosovo in 1389. This 25 meters high monument to Kosovo heroes in form of the medieval tower was erected according to the project of Aleksandar Deroko, who was inspired by the architecture of the medieval Serbian architects. The curse spoken by Serbian Prince Lazar is inscribed on the monument and even today it warns and reminds the Serbs to the sacred obligation to defend our people, our homeland, the Serbian state and the Orthodox faith.

"Whoever is a Serb and of Serb birth,
And of Serbian blood and heritage,
And comes not to the Battle of Kosovo,
May he never have the progeny his heart desires,
Neither son nor daughter!
May nothing grow that his hand sows,
Neither dark wine nor white wheat!
And let him be cursed from all ages to all ages!"

-------------------------------------------------＞

СРБ: Споменик косовским јунацима на Газиместану, на Косову Пољу, месту судара средњовековне српске кнежевине и турске царевине, у чувеној Косовској бици 1389. године. Овај споменик у облику средњевековне куле висок 25 метара подигнут је по пројекту Александра Дерока. На споменику косовским јунацима записана је клетва изговорена од стране кнеза Лазара, која и данас опомиње и подсећа Србе на свету обавезу одбране народа, наше отаџбине, српске државе и православне вере.

„Ко је Србин и српскога рода,
и од српске крви и колена,
а не дош'о на бој на Косово,
не имао од срца порода,
ни мушкога ни девојачкога!
Од руке му ништа не родило,
рујно вино ни пшеница бела!
Рђом кап'о док му је кољена.“

[Castor]

ENG: A monument to Princess Milica of Serbia in the center of Trstenik, a town not far from the monastery Ljubostinja from where the widow of Prince Lazar governed Serbia after his death in the Battle of Kosovo in 1389, where she became a nun and was eventually buried in 1405. The magnificent 4 meters high monument is the work of renowned artist professor Dragoljub Dimitrijević, whose roots are from the Trstenik region, and the money was donated by professor Radmila Milentijević, who on this occasion said: "I left Serbia when I was 21. Now I turned 84 and I remained a Serb. My country needs a lot, and I've come to help."

-------------------------------------------------＞

СРБ: Споменик кнегињи Милици у центру Трстеника, недалеко од манастира Љубостиња, одакле је удовица кнеза Лазара после погибије српског владара на Космету 1389. године управљала Србијом, где се замонашила и где је и сахрањена 1405. године. Величанствени споменик са постаментом висине четири метра дело је познатог уметника професора Драгољуба Димитријевића, пореклом из трстеничког краја, а донатор је проф. др Радмила Милентијевић, која је овом приликом изјавила: „Отишла сам из Србије у 21. години. Сада сам напунила 84 године - и остала сам Српкиња. Мојој земљи потребно је пуно, и дошла сам да помогнем“.

[Castor]

ENG: Monument to Serbian Emperor Stefan Dušan in Skopje, the city in today's North Macedonia, where he was crowned. Stefan Dušan, also known as Dušan the Mighty (1308 – 1355), was the King of Serbia and the Emperor of the Serbs and Greeks. He managed to conquer a large part of Southeast Europe, becoming one of the most powerful monarchs of his time. It is written that he was unusually tall and strong for his age, "the tallest man of his time", very handsome, and one of the rare leaders full of dynamism, quick intelligence and great strength.

-------------------------------------------------＞

СРБ: Споменик српском цару Стефану Душану у Скопљу, граду у данашњој Северној Македонији, где је крунисан. Стефан Душан, познат и као Душан Силни (1308-1355), био је краљ Србије и цар Срба и Грка. Освојивши велики део југоисточне Европе, постао је један од најмоћнијих монарха у своје време. Записано је да је био необично висок и јак, „највиши човек свог времена“, веома згодан, и један од ретких лидера пуних динамике, виспреног ума и велике снаге.

[Vojnik]

Krali Marko statue in Prilep, South Macedonia.



Marko's towers, Prilep.

[Castor]

ENG: The mausoleum (ossuary) on the hill Zebrnjak was a monumental and triumphant memorial built in memory and honor of the fallen Serbian soldiers during the Battle of Kumanovo in the First Balkan War in 1912. In the Battle of Kumanovo, Serbian army defeated the Turkish army, and thus marked the beginning of the liberation of South Eastern Europe from the Ottoman Empire. The monument is a major achievement of the Belgrade architect Momir Korunović and was the most monumental military memorial in the area of the central Balkans. The monument was erected in 1937 at the very site of the battle - on the Zebrnjak hill near Kumanovo. In the ossuary lie the remains of 678 Serbian soldiers killed in the Battle of Kumanovo. The monument on the Zebrnjak hill was built of the hardest basalt and reinforced concrete. It was shaped as a 48.5 meters high obelisk-tower. It was by far the highest monument not only on the territory of the Kingdom of Yugoslavia, but the entire Balkan Peninsula. Today the monument lies in ruins, because it was destroyed by the Bulgarians during the occupation in World War II.

-------------------------------------------------＞

СРБ: Спомен-костурница на брду Зебрњаку је било монументално и тријумфално спомен обележје подигнуто у славу и част погинулим српским војницима током Кумановске битке у Првом балканском рату 1912. године. Српска војска је победила турску војску и тиме означила почетак ослобођења Југоисточне Европе од Османског царства. Спомен-обележје је најзначајније остварење београдског архитекте Момира Коруновића и био је најмонументалнији војни споменик на просторима средишњег Балкана. Споменик је подигнут 1937. године на локалитету самог бојишта — брду Зебрњак код Куманова у тада Вардарској бановини у Краљевини Југославији, а данас Македонији. У спомен-костурници, почивају посмртни остаци 678 српских војника погинулих у Кумановској бици. Споменик на Зебрњаку грађен је од најтврђег базалта и армираног бетона. Имао је облик куле-обелиска висине 48,5 метара. Био је то убедљиво највиши споменик не само на територији Краљевине Југославије, већ и читавог Балканског полуострва. Данас се споменик налази у руинираном стању, јер су га порушили Бугари током периода окупације у Другом светском рату.