Monuments - Споменици

[Castor]

ENG: Stone Flower monument in Jasenovac, today's Croatia, dedicated to the victims of the WW2 genocide, Serbs, Jews and Roma, who were killed in the Jasenovac Concentration Camp operated by the World War II fascist Croatian government. The exact number of victims who were killed in this concentration camp is still unknown but it is believed that more than 800,000 people perished. They were being exterminated in an effort to create a "pure" Croatia. The Stone Flower now stands on the site of the horrifying camp as a striking reminder of the atrocities that took place there.

-------------------------------------------------＞

СРБ: Споменик „Камени цвет“ у Јасеновцу, у данашњој Хрватској, посвећен жртвама геноцида у концентрационом логору Јасеновац, који је створила и њиме руководила фашистичка хрватска влада у Другом светском рату. Тачан број жртава још увек није познат, али се верује да је преко 800 000 људи страдало, међу којима највише Срба, Јевреја и Рома, који су систематски убијани са циљем да се створи етнички чиста Хрватска. Камени цвет данас стоји на месту где се некада налазио логор, као упечатљив подсетник на тамошње жртве.

[Castor]

ENG: Memorial Park "Kragujevac October" (also known as Memorial Park "Šumarice") is dedicated to the citizens of Kragujevac executed by the Wehrmacht on 20th and 21st of October, 1941. German occupying forces committed massive war crimes against civilians in Kragujevac and the rest of Serbia. On 20th and 21st of October 1941, the German occupying forces shot several thousand civilians in Kragujevac in retaliation, which is considered one of the most tragic events on the Serbian soil in World War II. At the Nuremberg trial it was accepted that about 7,000 civilians were executed in Kragujevac, while the newer researches found the names of 2,792 people that were killed, including 270 children, of whom the youngest was 11 years old. The institution "Kragujevac October" Memorial Park was established in 1953. After the establishment of the Institution, the area where the crime had happened was turned into a memorial park, which covers an area of 352 hectares. The urban design project of the memorial park is the work of architects Mihailo Mitrović and Radivoje Tomić. Memorial Park takes the visitor along the 7 kilometers long circular path, down to the valleys and Erdoglijski and Sušica streams, where executions were carried out, and where thirty mass graves were found. So far, there are monuments or, more precisely, sculptural-architectural units that mark the places of ten of them.

- Monument "Pain and defiance" - sculptor Ante Gržetić, marble, built in 1959
- Monument to the executed pupils and teachers ("Interrupted Flight") - sculptor Miodrag Živković, concrete, built in 1963
- Monument "Resistance and Freedom" - sculptor Ante Gržetić, bronze and concrete, built in 1966
- Monument "Crystal Flower" (Monument to shoe cleaners) - architect Nebojša Delja, concrete, built in 1968
- Monument "Stone sleeper" - architects Gradimir and Jelica Bosnić, built in 1970
- Monument "Hundred for one" - sculptor Nandor Glid, bronze, built in 1980
- Memorial from the people of Croatia - sculptor Vojin Bakić and architects Josip and Silvana Sajsl, steel, built in 1981
- Monument "Against evil" - sculptor Miguel Romo, marble, built in 1991
- Monument to executed Serbs and Jews - sculptor Milorad Zorbić, marble, built in 1991; outside Memorial Park
- Monument of Friendship - architect Anton Stojku, concrete, built in 1994
- Sculpture "Sudjaje" - bronze
- Sculpture "The man without illusions" - bronze

At the entrance to the memorial park there is the imposing building of the Memorial Museum "21 October" whose architecture emphasizes the symbolism of Kragujevac massacre. The memorial park was declared a cultural monument of exceptional importance on 27 December 1979.

-------------------------------------------------＞

СРБ: Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ (познат и под именом Спомен-парк „Шумарице“) је посвећен стрељаним грађанима Крагујевца од стране Вермахта 20. и 21. октобра 1941. године. Немачке окупационе снаге су у Крагујевцу стрељале више хиљада цивила у знак одмазде, што се сматра једним од најтрагичнијих догађаја на тлу Србије у Другом светском рату. На суђењу у Нирнбергу прихваћено је да је у Крагујевцу стрељано око 7000 цивила, док су савремена истраживања утврдила имена 2792 убијене особе, међу којима 270 деце, од којих је најмлађи имао 11 година. Установа Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ основана је 1953. године. Оснивањем установе простор на коме је извршено стрељање претворен је у меморијални парк који захвата површину од 352 хектара. Урбанистички пројекат уређења меморијалног парка дело је архитеката Михаила Митровића и Радивоја Томића. Меморијални парк обилази се кружним путем, дугим око 7 километара, који посетиоце води у долине Ердоглијског и Сушичког потока, где су извршена стрељања и где се налази тридесет масовних гробница. До сада је над десет хумки урађено десет споменика, односно скулпторално-архитектонских целина.

- Споменик „бола и пркоса“ — вајар Анте Гржетић, мермер, изграђен 1959. године
- Споменик стрељаним ђацима и професорима („Прекинут лет“) — вајар Миодраг Живковић, бетон, изграђен 1963. године
- Споменик „Отпора и слободе“ — вајар Анте Гржетић, бронза и бетон, изграђен 1966. године
- Споменик „Кристални цвет“ (Споменик чистачима обуће) — архитекта Небојша Деља, бетон, изграђен 1968. године
- Споменик „Камени спавач“ — архитекте Градимир и Јелица Боснић, изграђен 1970. године
- Споменик „Сто за једног“ — вајар Нандор Глид, бронза, изграђен 1980. године
- Спомен-обележје народа Хрватске — вајар Војин Бакић и архитекте Јосип и Силвана Сајсл, челик, изграђен 1981. године
- Споменик „Против зла“ — вајар Мигуел Ромо, мермер, изграђен 1991. године
- Споменик стрељаним Србима и Јеврејима — вајар Милорад Зорбић, мермер, изграђен 1991. године; ван територије Спомен-парка
- Споменик пријатељства — архитекта Антон Стојку, бетон, изграђен 1994. године
- Скулптура „Суђаје“ — бронза
- Скулптура „Човек без илузија“ — бронза

На улазу у спомен-парк подигнута је импозантна зграда спомен-музеја „21. октобар“ у чијој је архитектури наглашена симболика крагујевачке трагедије. Спомен-парк је проглашен културним добром од изузетног националног значаја 27. децембра 1979. године.

[Castor]

ENG: Monument erected by the 204th Aviation Brigade in memory of all Serbia's airmen who gave their lives for the freedom of the Serbian sky. A documentary film entitled "No one said I will not" was filmed in 2008 to tell the story of three MIG 29 pilots who, although aware of our powerlessness before a superior enemy, made their fateful flight.

"What is a man if he loses his homeland? We, the pilots, must fly and take the first and the strongest impact of the aggressor on ourselves so we could save at least one child in this country."

Serbian hero, Major Zoran Radosavljević, killed in combat against NATO aircraft on March 26, 1999, the third day of the NATO aggression against Yugoslavia.

-------------------------------------------------＞

СРБ: „Шта је човек ако изгуби своју домовину? Ми пилоти морамо да преузмемо први удар на себе и тако спасемо бар неко дете у овој земљи.“

Српски јунак, мајор Зоран Радосављевић, погинуо у борби против авиона НАТО пакта 26. марта 1999. године, трећег дана од почетка НАТО агресије на Југославију

На фотографији: Споменик подигнут од стране 204. ваздухопловне бригаде у знак сећања и вечне захвалности свим ваздухопловцима који су своје животе дали за слободу неба Србије. Године 2008. снимљен је и документарни филм „Нико није рекао нећу“, као прича о тројици пилота МИГ-а 29 који су, иако свесни наше немоћи пред вишеструко снажнијим непријатељем, кренули у свој судбоносни лет.

[Castor]

ENG: Tekeriš Monument on Cer Mountain, a memorial of the first great victory of the Serbian Army in the Great War. The monument was built to honor the Serbian heroes who lost their lives in the Battle of Cer in August 1914. On the top of the monument, inscribed with the words “Your deeds are Immortal”, stands an eagle holding a laurel wreath as a symbol of power and victory.

The Battle of Cer is one of the most important and biggest victories of the Serbian army in the whole course of the First World War, and at the same time it is a shining example of tactically well designed and performed military operation. Serbian army led by General Stepa Stepanović showed immeasurable courage and patriotism and managed to defeat the superior Austro-Hungarian army in the Battle of Cer. About 25,000 Austro-Hungarian soldiers were killed or wounded, while Serbian casualties comprised a total of 16,045 non-commissioned officers and soldiers and 259 officers, with 2,107 of them killed and 250 taken as prisoners of war. Of about 200,000 Austro-Hungarian soldiers who were trying to occupy Serbia, not a single one remained on the Serbian territory after the battle, except for about 5,000 prisoners. The Austro-Hungarian soldier and a journalist Egon Erwin Kish witnessed those dramatic moments at the end of August 1914 and wrote the following words in his diary: "Our army has been crushed and it is running away in utter disarray, in a wild and panic-stricken flight: a beaten army - no! An uncontrolled mob running towards the border in senseless panic. These Serbs are remarkable... They know how to defend their land."

-------------------------------------------------＞

СРБ: Споменик у селу Текериш на планини Цер, подигнут у знак сећања прву велику победу српске војске у Великом рату. Споменик је изграђен у част српских јунака који су изгубили животе у Церској бици у августу 1914. године. На споменику се истиче натпис "Ваша дела су бесмртна" и орао раширених крила на врху, који у кљуну држи ловоров венац као симбол моћи и победе.

Церска битка представља једну од најзначајнијих и највећих победа српске војске у читавом току Првог светског рата и то је, истовремено, и блистав пример тактички добро осмишљене и остварене војне операције. Остваривши победу у знаменитој Церској бици, припадници српске војске предвођени генералом Степом Степановићем пружили су пример безмерне храбрости и патриотизма. Око 25 000 аустроугарских војника је погинуло или је било рањено, док су српски губици бројали око 16 000 подофицира и војника и 259 официра, од чега је 2107 њих погинуло а 250 одведено у заробљеништво. Од 200 000 аустроугарских војника који су покушали да окупирају Србију у њој није остао ни један, изузев око 5000 заробљеника. Аустроугарски војник и новинар Егон Ервин Киш је о тим драматичним тренуцима крајем августа 1914. записао у дневнику: „Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бегу. Једна потучена војска - не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници... Сјајни су момци ти Срби, знају како треба да се боре и бране своју земљу“.